Среда, 03 06 2020
Войти Регистрация

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Create an account

Fields marked with an asterisk (*) are required.
Name *
Username *
Password *
Verify password *
Email *
Verify email *
Captcha *

Читамо Бадака на српском!

  • Понедельник, 17 февраля 2020 10:30

Пише Дајана Лазаревић

 

У издању Удружења поетских стваралаца 2020. изашла је збирка поезије белоруског савременог књижевника Аљеса Бадака „Крај света“. Предговор и препоруку збирке написао је актуелни министар информисања Р. Белорусије Аљес Карљукевич, а збирку је са белоруског језика превела Дајана Лазаревић.

„У Аљесовој поезији јавља се мноштво симбола. Сакралност његових песама, поема, чак и сакралност његових прича о савременом животу – уопште није препричавање митолошких погледа на свет око њега. Симболи и слике за откривање или чак означавање, које уводи у своја дела Аљес Бадак, сакрални су већ сами по себи. Стрела, камен или камење, киша, земља, вода… Они живе у свести Песника са великим словом, а како живе, присутни су у нашем свакодневном животу и сачињавају сам живот”, објашњава Аљес Карљукевич.

Бадак је у Белорусији један од најпознатијих савремених књижевника. Аутор је збирки поезије Будзень (Будни дан, 1989), За ценем самотнага сонца (Иза сенке усамљеног сунца, 1995), Маланкавы посах (Штап муње, 2004), Развітанне з вечнасцю (Растанак са вечношћу, 2019). Аутор је и збирке прозе Адзінокі васьмікласнік хоча пазнаёміцца (Усамљени осмак жели да се упознате, 2014) и, такође, бројних зборника поезије и прозе за децу. У 2014. години изашао је том изабраних превода поезије и прозе на руски језик Побег на край дождя (Бекство у кишни крај). Добитник је бројних високих књижевних награда не сумњамо да ће се његова поезија свидети српском читаоцу.

 

 

Поезија

 

***ПОЂИМО, ПОЂИМО МЛЕЧНИМ ПУТЕМ

 

Пођимо, пођимо Млечним путем

Тамо су спокој и тишина.

Полетеће за нама птице

Наша најбоља родбина.

 

Полетеће за нама дрвеће,

Сестре и браћа наша.

Запливаће за нама реке,

Рушећи мостове салаша.

 

Тамо нема кајања и страха,

Ни обмане, нити лажи.

Пођимо, пођимо Млечним путем

Пођимо, драга, кажи.

 

– Шта је то? Боже мили! –

Чујеш викање за собом.

Пођимо, пођимо.

Урадили смо,

Све што смо могли са тобом.

 

 

ЖАНИ

 

Да ли те ујутро пратим до врата,

Или увече поново сусрећем,

Мислим: Боже, што си милија,

Све више ми, драга, недостајеш.

 

Бојим се, једном ћу руку пружити,

А на твоме месту, – празнина ноћна, –

Тако снажно волим тебе једину,

И тако снажно никад ми те доста.

 

Са усана твојих злаћано вино,

Затворивши очи до дна испијам.

И даље си са мном, а већ одавно

Да се вратиш опет те чекам.

 

И у том чекању са тобом тебе

Лепо ми је, светло, и то, драга, траје.

Са мном буди у радости и болу.

И нека ми заувек тебе недостаје.

 

 

 

ИНСПИРАЦИЈА

 

Писати – то је као пливање на облаку,

Осетивши неземаљску привлачност.

Бити сведок тамо, а не узрок

Нових строфа и воље за сличност.

 

Писати – то је погледати равнодушно,

Не видети, како над празном страницом

Пчела кружи, а потом непажљиво

У пролећну башту улеће кроз прозор.

 

Писати – па се дивити, као никад раније:

Како је у песму доспела пчела

И ритам њен нарушила мимо воље?

Али ипак јој је лепоту донела.

 

Пише Дајана Лазаревић

Прочитано 316 раз